Nakon sukoba pristalica i protivnika predsednika Mubaraka u Kairu preko 600 povređenih

Na trgu Tahrir u centru Kairu tokom noći su ponovo izbili sukobi između pristalica i protivnika predsednika Hosnija Mubaraka.

Očevici kažu da je najmanje jedno lice poginulo dok je veliki broj povređen.

Egipatsko ministarstvo zdravstva je saopštilo da je u sukobima u sredu poginulo najmanje troje ljudi dok je više od 600 povređeno.

Na trgu je prisutna i vojska s oklopnim vozilima, ali ona do sada nije intervenisala.

Nasilje 'izazvali plaćenici'

Mnogi demonstranti tvrde da su za nasilje odgovorni plaćenici vlade i vladajuće partije NDP.

Među narodom okupljenom na trgu Tahrir našao se i filmski radnik Omar Robert Hamilton koji je BBC-ju rekao da su u pitanju bili pripadnici egipatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, što ministarstvo poriče:

"Imam fotografije službenih legitimacija. Kada su jurnuli na nas na kamilama i konjima, demonstranti su uspeli da svuku neke od njih na zemlju i kod njih su pronašli legitimacije Ministarstva unutrašnjih poslova."

Hosan Badrari, visoki zvaničnik vladajuće partije, kaže da sumnja da su izazivači nasilja bili plaćenici ili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i da su za to odgovorni ljudi koji žele da destabilizuju državu i da sprovedu nasilnu, a ne miroljubivu tranziciju.

Po njemu, želje demonstranata i vladajuće stranke se bitno ne razlikuju:

"Mi smo za reforme i podržavamo zahteve demonstranata i zalažemo se za mirnu tranziciju. Jedino se ne slažemo s demonstrantima oko načina na koji promene treba da se sprovedu. Da li to treba da se dogodi kroz ustavni i politički vakuum koji bi doveo do haosa u zemlji, ili u skladu s ustavom. Ako predsednik sada ode s vlasti nećemo imati potrebne ustavne amandmane. Prema ustavu, on je taj koji treba da predloži amandmane i posle toga treba da se organizuje referendum. Predsednik tek posle toga može da siđe s vlasti. To bi bio mudar i logičan sled događaja. Čitav proces bi trajao između dva i po i tri meseca."  

Muslimansko bratstvo ne veruje u obećanja

Hosni Mubarak već je obećao da se neće kandidovati na sledećim predsedničkim izborima koji treba da se održe na jesen.

Međutim, to nije dovoljno za islamistički opozicioni pokret Muslimansko bratstvo.

Portparol pokreta Dr. Esam el Erian rekao je BBC-ju da takva obećanja ništa ne znače:

"Niko u Egiptu ne može da poveruje u takvo obećanje. Gospodin Mubarak je na vlasti trideset godina i dao je mnoga obećanja koja nije ispunio. Još 2005. godine je rekao da ćemo imati slobodne i regularne izbore, a čitav svet zna da su ti izbori bili namešteni. On još uvek tvrdi da su oni bili regularni. Ukoliko se predsednik Mubarak ne povuče odmah, doći će do eskalacije protesta i haosa u zemlji."

Novoimenovani potpredsednik Egipta, Omar Sulejman, izjavio je da ne može biti dijaloga između vlade i opozicije dok protesti traju.

SAD apeluju na Mubaraka

U međuvremenu, čini se da predsednik Mubarak uživa sve slabiju podršku na međunarodnoj sceni.

Portparol Bele kuće Robert Gibs je izjavio da administracija predsednika Obame smatra da proces reformi mora da počne odmah:

"Vreme za tranziciju je stiglo i to vreme je sada. Egipatskom narodu su potrebne promene, a istinska tranzicija podrazumeva učešće opozicije u pripremi slobodnih i fer izbora. Taj proces mora da počne odmah."

Kairski dopisnik časopisa Ekonomist Mak Rodenbek misli da je Hosni Mubarak spreman da se povuče, ali želi da to uradi na dostojanstven način:

"Mislim da je rešen da ode na dostojanstven način, bez poniženja. Verujem da mnogi ljudi u njegovom okruženju i u vojsci iz koje potiče žele isto to. Ne žele da njihov vrhovni komandant bude ponižen. Treba naći odgovorajuće rešenje. Moguće je da neće čekati sledeći septembar da ode. Mogao bi da se povuče za mesec ili dva, i to iz zdravstvenih razloga."

Dopisnik Ekonomista veruje da bi tokom današnjeg dana broj demonstranata na trgu Tahrir mogao dalje da se poveća.

U petak grupe koje su ustale protiv Hosnija Mubaraka planiraju takozvani "Dan odlaska" koji bi mogao da privuče još veći broj ljudi.

Moglo bi i da dođe do novih sukoba, kaže Maks Rodenbek.

(BBC)